Programiranje 2

O predmetu

Programiranje se ne uči iz knjiga. Da biste naučili da programirate, morate da programirate.

U okviru ovog predmeta uče se osnovne tehnike programiranja u programskom jeziku Java. Naprednije tehnike uče se u drugim predmetima ili kroz samostalni rad. Nije dobro “preskočiti” neke od tehnika koje se rade u okviru ovog predmeta i odmah preći na naprednije tehnike.

Java je danas najpopularniji programski jezik na svetu i zato se u ovom predmetu radi baš Java.

Predavanja

Predavanja se održavaju jednom nedeljno (dva časa) u nekoj od običnih učionica, pri čemu profesor drži predavanje programirajući na računaru i objašnjava osnovne teorijske koncepte i tehnike kroz praktične primere. Predavanje se odvija uz diskusiju sa studentima o uvedenim primerima. Svi studenti koji žele da prate predavanje uz korišćenje svog laptop računara mogu da donesu računar na predavanja. Materijali sa predavanja se posle časa mogu preuzeti sa sajta predmeta (Materijali sa predavanja)

Vežbe

Vežbe se održavaju jednom nedeljno (dva časa) u nekoj od sala računskog centra. Svaki student radi vežbe za svojim računarom. Na vežbama se rade konkretni zadaci, a za svaki termin su predviđene dve celine: uvod u nastavnu jedinicu i samostalan rad. Na početku časa, asistent zajedno sa studentima prolazi kroz jedan primer i objašnjava koncepte koji se uvode na tom času. Nakon toga, studenti dobijaju drugi primer koji je potrebno da urade samostalno do kraja časa. Materijali sa vežbi se posle časa mogu preuzeti sa sajta predmeta (Materijali sa vežbi).

Blok nastava (pripremne vežbe) održava se pre svakog kolokvijuma (pogledati način polaganja: preko kolokvijuma niže u tekstu) i služi kao priprema za kolokvijum. U toku ovih vežbi se ne uče nove nastavne jedinice već studenti dobijaju zadatak prethodnog kolokvijuma i rešavaju ga na času zajedno sa asistentom uz disksiju alternativnih rešenja.

Polaganje ispita (ova pravila važe od početka 2016/17 školske godine)

Ispit se može položiti na dva načina: preko kolokvijuma u toku semestra ili klasičnim polaganjem. Ispit se u obe varijante polaže (pismeno) na računaru rešavanjem konkretnog zadatka. Ne postoji usmeni deo ispita.

1. Način polaganja: Preko kolokvijuma

Tri kolokvijuma u toku semestra, u proseku na svakih mesec dana po jedan. Svaki kolokvijum se radi individualno, u računskom centru, na računaru, u trajanju od 1 sat. Na svakom od kolokvijuma se rešavaju po dva praktična programerska zadatka, pri čemu se jedan od njih sastoji u pisanju sopstvenog koda/rešenja (za dati zahtev) a drugi u ispravljanju postojećeg rešenja (kod je unapred dat) da bi funkcionisalo kako treba. Pri polaganju kolokvijuma nije dozvoljeno koristiti nikakve materijale osim Java API dokumentacije koja će biti dostupna na računarima i to u offline režimu. Nije dozvoljeno koristiti materijale ni u papirnoj ni u elektronskoj formi: diskove, flash memorije, e-mail, www i Internet uopšte.

Pri pregledanju zadataka, asistenti i nastavnici će se voditi sledećim principima:

  • Ako kod rešenja sadrži sintaksne greške u bilo kojem delu (ne može da se kompajlira), student dobija nula poena za ceo kolokvijum
  • Kod koji je stavljen pod komentare (bilo zbog toga što ne može da se kompalira, bilo zbog toga što nije dovršen) biće ignorisan tj. neće biti pregledan.

Svrha kolokvijuma je olakšavanje polaganja ispita. Tokom ta tri kolokvijuma, studenti sakupljaju poene. Maksimalan broj poena koji se tako može sakupiti je 100. Na prvom kolokvijumu se može osvojiti maksimalno 30 poena, a na drugom i trećem po 35 poena.

Studenti koji su bili prisutni na minimum 80% časova vežbi (11 termina od ukupno 14 u toku semestra  tj. 10 od ukupno 13 termina), mogu da dobiju 5 nagradnih poena, koji se onda sabiraju sa brojem poena osvojenih na kolokvijumu i učestvuju u formiranju ocene.

Studenti koji preko kolokvijuma i nagradnih poena sakupe ukupno 51 poen ili više, mogu da budu potpuno oslobođeni ispita, uz ocenu koja se formira na sledeći način:

Ocena 6 7 8 9 10
Poena 51-60 61-70 71-80 81-90 91-105*

* Moguće je da student osvoji do 105 poena jer se nagradni poeni sabiraju sa poenima sa kolokvijuma.

NAPOMENE

Nagradni poeni ravnopravno učestvuju u formiranju ocene i mogu, na primer, da “prelome” ocenu između 5 i 6 ako student na kolokvijumima nije osvojio dovoljan broj poena za 6. Isto se odnosi i na “prelamanje” neke više ocene.

PRIMER 1

I kolokvijum 20 poena

II kolokvijum 10 poena

III kolokvijum 17 poena

Nagradnih poena 5 poena

UKUPNO: 52 poena – konačna ocena 6

 

PRIMER 2

I kolokvijum 30 poena

II kolokvijum 30 poena

III kolokvijum 17 poena

Nagradnih poena 5 poena

UKUPNO: 82 poena – konačna ocena 9. Nije bitno koliko poena student osvoji na kojem kolokvijumu, bitan je samo ukupan zbir poena. Drugim rečima, ako student smatra da je osvojio dovoljan broj poena na neki kolokvijum ne mora ni da izađe.

PRIMER 3

I kolokvijum 30 poena

II kolokvijum 27 poena

III kolokvijum NIJE IZAŠAO

Nagradnih poena 5 poena

UKUPNO: 62 poena – konačna ocena 7

PRIMER 4

I kolokvijum NIJE IZAŠAO

II kolokvijum 30 poena

III kolokvijum 31 poena

Nagradnih poena 0 poena

UKUPNO: 61 poena – konačna ocena 7

Studenti koji nisu zadovoljni ovako dobijenom ocenom regularno polažu ispit, u bilo kojem roku, s tim da će im konačna ocena onda biti formirana samo na osnovu poena osvojenih na ispitu. Drugim rečima, poeni osvojeni na kolokvijumima u takvim slučajevima se uopšte ne uzimaju u obzir.

2. Način polaganja: Klasično

Ispit se radi individualno, u računskom centru, na računaru, u trajanju od 1 sat. Na ispitu se rešavaju po dva praktična programerska zadatka, pri čemu se jedan od njih sastoji u pisanju sopstvenog koda/rešenja (za dati zahtev) a drugi u ispravljanju postojećeg rešenja (kod je unapred dat) da bi funkcionisalo kako treba. Pri polaganju ispita nije dozvoljeno koristiti nikakve materijale osim Java API dokumentacije koja će biti dostupna na računarima i to u offline režimu. Nije dozvoljeno koristiti materijale ni u papirnoj ni u elektronskoj formi: diskove, flash memorije, e-mail, www i Internet uopšte.

Pri pregledanju zadataka, asistenti i nastavnici će se voditi sledećim principima:

  • Ako kod rešenja sadrži sintaksne greške u bilo kojem delu (ne može da se kompajlira), student dobija nula poena za ceo ispit
  • Kod koji je stavljen pod komentare (bilo zbog toga što ne može da se kompalira, bilo zbog toga što nije dovršen) biće ignorisan tj. neće biti pregledan.

Na ispitu se dobija od 0 do 100 poena. Ocena se formira na sledeći način:

Ocena 6 7 8 9 10
Poena 51-60 61-70 71-80 81-90 91-100

Materijali za ispit

Od literature za pripremanje ispita je jedino potreban praktikum “Principi programiranja” koji se može naći u skriptarnici na fakultetu.

Neophodan softver za praćenje nastave i pripremu za kolokvijume, odnosno ispite, možete pronaći na stranici Softver.